„Oaza razmene“: Povezivanje generacija u Srbiji

Za mnoge starije osobe najveći izazov nije sama starost, već predrasude koje je prate.

„Često imam utisak da se na starije ljude gleda kao na teret – za društvo, porodicu, pa čak i za njihova nekadašnja radna mesta“, rekla je Gorica Gajić, penzionisana ekonomistkinja koja je u penziju otišla pre tri godine i danas je predsednica udruženja „Mara Resavkinja“,  ženska grupa iz Svilajnca fokusirana na osnaživanje zajednice i očuvanje tradicionalnih zanata.

Demografsko starenje prati i niz predrasuda. O starijim osobama se često govori kao o ljudima koji su završili svoju ulogu i koji više nemaju šta da ponude zajednici.

„Najčešće predrasude prema starijim osobama su da nisu korisne i da više nemaju čemu da nas nauče“, rekla je Milena Radović iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima u Svilajncu.

Umesto da koristi letke ili kampanje kako bi se suprotstavila ovim stavovima,opština Svilajnac je, uz podršku UNFPA, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, osnovala Resursni centar za međugeneracijsku saradnju. To je prostor u kojem se srednjoškolci i penzioneri susreću kako bi razgovarali, radili i učili jedni od drugih.

„Naš cilj je bio da promenimo stav ljudi prema starijim osobama i radimo na sprečavanju ejdžizma“, objasnila je Monika Petronijević, članica Opštinskog veća Svilajnca. Centar se fokusira na aktivno starenje, solidarnost među generacijama i stvaranje neformalnih mreža podrške.

Radionice koje organizuje Resursni centar za međugeneracijsku saradnju okupile su mlađe i starije učesnike. U početku su bile praćene dozom opreza, ali i radoznalosti. Stariji učesnici govorili su o svom detinjstvu i o tome kako se društvo menjalo tokom godina, dok su mlađi delili svoje perspektive i pomagali u razvijanju digitalnih veština.

„Naši stariji sugrađani želeli su da nauče kako da koriste društvene mreže, iako su većinom već imali neko osnovno znanje“, rekla je Kristina Stolić, učenica drugog razreda srednje škole. „A mi smo mnogo naučili o njihovim životima, kao i o stvarima koje bi nam mogle biti korisne u budućnosti. Sada i bolje razumem svoje roditelje. Čak i ako sam ranije negodovala zbog nekih stvari koje su govorili, sada znam da su to govorili imajući u vidu moj najbolji interes“, dodala je Kristina.

Za penzionerku Goricu Gajić, međugeneracijski susreti imaju dublje značenje.

„I stariji ljudi imaju odgovornost kada govorimo o predrasudama koje im se pripisuju“, rekla je. „Moramo ostati što aktivniji. Kada ste ispunjeni, više nikome niste teret. Postajete poželjno društvo.“ Dodala je da joj vreme provedeno sa mladima donosi energiju i nadu: „Oni nam otvaraju nove horizonte. Podsećaju nas da iza nas dolaze pametni i hrabri mladi ljudi. Upravo takve mlade ljude upoznala sam u Resursnom centru.“

Resursni centar za međugeneracijsku saradnju u Svilajncu tek počinje da ostvaruje svoj puni potencijal. Kao jedan od tri pilot-centra u Srbiji – uz Pirot i Trstenik – ima ambiciozan plan za 2026. godinu. Ova vizija se ostvaruje kroz program „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, zajedničku inicijativu koju podržava Vlada Švajcarske, a sprovodi Vlada Republike Srbije u partnerstvu sa agencijama Ujedinjenih nacija: UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP.

Uz ovu snažnu podršku, centar nastavlja aktivnosti tokom 2026. godine sa ciljem jačanja međugeneracijske solidarnosti, volontiranja i pokretanja lokalne „srebrne ekonomije“. Podsticanjem preduzetništva i fleksibilnih oblika zapošljavanja prilagođenih potrebama, znanju i veštinama starijih osoba, Resursni centar im omogućava da ostanu ekonomski aktivni ili da doprinesu zajednici kroz volonterski angažman koji koristi celoj zajednici.

Tri uključene opštine izrazile su spremnost da nastave da podržavaju svoje resursne centre i nakon završetka PRO programa. Na osnovu ovih početnih rezultata, planirano je i podsticanje drugih lokalnih samouprava u Srbiji da primene i prilagode ovaj model u svojim zajednicama.

Ovaj pristup okrenut budućnosti nije samo lokalnog značaja – on ima i globalnu dimenziju. Sprovodeći ove ideje u praksi, Svilajnac se usklađuje sa Madridskim međunarodnim planom akcije o starenju, Agendom 2030 za održivi razvoj i Strategijom aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji (2024–2030). Zajedno, ove politike podstiču borbu protiv ejdžizma i pokazuju da, kada ulažemo u društveno učešće i međugeneracijsku podršku, cela zajednica napreduje.

Kako je rekao facilitator Stefan Lazarević, cilj je da centar postane „oaza razmene“ u kojoj generacije nisu definisane svojim razlikama, već onim što ih povezuje.

U vremenu kada starenje stanovništva može izazvati strah, Svilajnac nudi drugačiji odgovor: Susret. Razgovor. Učenje. Jer zajednica je snažna onoliko koliko su snažni mostovi među njenim ljudima.