Saslušaj, podrži, osnaži

Upoznajemo i ovu umiljatu i nasmejanu ali stidljivu devojčicu. Iako joj je po rođenju dijagnostifikovana mikrocefalija, zbog koje ima poteškoće u govoru i usporen psihomotorni razvoj, Anđela danas, zahvaljujući upornosti roditelja i stručnjaka govori, druži se, uči. Ona je treći razred u specijalnoj školi „Mladost“ u Pirotu. 

Već nekoliko godina, pre ili posle škole, dolazi u Dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Obožava da provodi vreme sa drugim korisnicima. U boravku svakodnevno stiče i nova znanja i veštine, vežba motoriku i govor. 

„Anđela je danas, da kažem, jedno srećno dete, iz srećne porodice. Dosta je napredovala. Danas je više i komunikativnija i slobodnija, počela je da spaja rečenice. Voli da se igra, voli druženje, voli decu“, kaže Andrijana. 

U Dnevnom boravku i Anđelina mama dobija pomoć i podršku. Učestvuje sa Anđelom, i drugom decom i roditeljima, u brojnim aktivnostima, radionicama, priredbama. 

„Prisustvo stručnjaka koji razumeju našu svakodnevnicu, i njihova otvorenost ka saradnji daje nam osećaj podrške i sigurnosti, prihvaćenosti. Kroz aktivnosti sa drugim roditeljima i profesionalcima stekli smo nove veštine“, kaže Andrijana. 

Pružanje podrške roditeljima ključno je za očuvanja porodične stabilnosti i sprečavanja izdvajanja dece iz porodice. Zato profesionalci, stručni radnici, vaspitači, koordinatori i saradnici moraju imati znanja, veštine i resurse kako bi doprineli smanjenju roditeljskog stresa, ojačali kapacitete porodice i obezbedili bezbedno i podsticajno okruženje za dete.

UNICEF i Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite realizovali su aktivnosti za izgradnju kapaciteta profesionalaca iz usluga pomoć u kući za decu, dnevni boravak za decu i mlade kao i savetovalište za brak i porodicu. U 17 opština održane su obuke „Unapređenje kompetencija pružalaca usluga za rad sa roditeljima dece sa smetnjama u razvoju“, „Pomoć u kući za decu sa smetnjama u razvoju“ i “Budi ruka koja voli”. Pružaoci usluga su dobili i mentorsku podršku kroz posete i zajedničke sastanke, razmenu iskustava i praksi.

Sve pomenute aktivnosti su realizovane u okviru programa „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

„Podrška se već pruža kroz usluge, ali je ona nedovoljna ukoliko u posebnom fokusu nisu i roditelji. Ove obuke su pružile dodatna znanja stručnjacima da kreiraju svoje programe u skladu sa potrebama u svom lokalu, programe rada sa roditeljima dece sa kojom rade. Druga faza ovog projekta, nakon završenih obuka, jeste mentorska podrška stručnjaka, posebno ovog odeljenja u kojem ja radim, da negde podrži te stručnjake, ne samo da izvode te usluge, nego da te usluge učine na neki način kvalitetnijim“, objašnjava Sanja Kljajić, rukovodilac Odeljenja procene stručnog rada – supervizije u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, koja je na projektu angažovana i kao mentorka pružaocima usluga. 

 „Mi insistiramo da pružaoci ovih usluga prave grupne radionice sa roditeljima, da ih informišu na taj način da se roditelji međusobno osnažuju, da na kraju krajeva roditelji i stručnjaci budu jedni drugim podrška. Ta njihova međusobna razmena iskustva dragocenija je od svakog savetodavnog rada koji stručnjak radi po principima nekog terapijskog rada“, tvrdi Sanja. 

Podvlači da je osnovni cilj sistema socijalne zaštite ostanak dece u svojoj prirodnoj sredini, u svojim porodicama.

„Jako je bitno da ti roditelji, da ta njihova neka sagorelost, njihova iscrpljenost bude prevenirana tako što će deca i oni sami koristiti usluge. Sa druge strane rad sa roditeljima omogućava njihovo pravovremeno informisanje o uslugama koje su im dostupne, ne samo u sistemu socijalne zaštite nego i šire“, objašnjava. 

Obuke su, u okviru programa „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, prošli i zaposleni u Dnevnom boravku u kojem Anđela svakodnevno provodi po nekoliko sati, a koje radi u okviru Udruženja za pomoć mentalno dovoljno nerazvijenim licima (MNRL).  

„Razmenjivali smo iskustva sa kolegama, i cilj svih tih obuka je da bacimo akcenat na porodicu. Mi imamo korisnike koji su tu od šest godina pa nadalje, radimo i podršku na uzrastu od tri godine do polaska u školu. Gledali smo da zaokružimo naše usluge, da možemo da pomognemo i roditeljima na onom uzrastu dece kada je pomoć porodici potrebna, kada još lutaju, kada se suočavaju sa raznim dijagnozama svoje dece, kada ne znaju kome se obratiti. Pirot je mala sredina, potrebne su nam ovakve usluge, potrebne su dodatne podrške za cele porodice”, objašnjava nam Vesna Stanković, koordinatorka usluge Dnevnog boravka. 

Sa višegodišnjim iskustvom kao lični pratilac i vaspitač u specijalnoj školi Vesna zna da je podrška potrebna svima u lancu odgajanja deteta sa smetnjama u razvoju.

„Dnevni boravak nije samo prostor gde pružamo podršku deci sa smetnjama u razvoju, rekla bih da je to mesto za jačanje cele porodice. Jako je važno da stručnjaci kontinuirano učestvuju na obukama koje su organizovane za jačanje njihovih kapaciteta, na taj način mogu svoja znanja preneti na decu ali i na roditelje. Osnažen roditelj je stabilan i spreman da pomogne svom detetu sa smetnjama u razvoju, da mu da ono što mu je najpotrebnije, ljubav, zdravo odrastanje“,  kaže Vesna. 

Anđelina mama Andrijana kaže da je srećna jer vidi rezultate i napredak svog deteta. A i nju, i druge roditelje, ima ko da podrži i razume. 

„Osećamo se snažno, manje da kažem smo usamljeni jer možemo da podelimo sa nekim probleme, da nas čuju, da nas saslušaju, da nam pomognu, i više smo kao deo zajednice“, zaključuje Andrijana. 

Autorka teksta: Ivana Miljković