Vetar u leđa za novi početak sakupljača otpada

Kada loznička gradska deponija bude zatvorena 2027. godine, porodice koje godinama žive od sakupljanja sekundarnih sirovina izgubiće svoj osnovni izvor prihoda. Upravo zato je Grad Loznica, kroz projekat „Lokalni koordinacioni mehanizam za zaštitu izvora prihoda sakupljača otpada“, podržan u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, pokrenuo aktivnosti koje ovim porodicama pružaju priliku za održiviju budućnost.

Na gradskoj deponiji identifikovano je osam porodica koje se neformalno bave sakupljanjem otpada. Cilj projekta nije bio samo da im obezbedi alternativni izvor prihoda, već i da ih poveže sa sistemima socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva i zapošljavanja.

Izašli smo na gradsku deponiju i tamo zatekli osam porodica koje žive od sakupljanja sekundarnih sirovina. Naš motiv je bio da im ponudimo neku alternativu“, kaže Tanja Glišić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Loznica.

Kroz projekat su formirani lokalni koordinacioni mehanizmi koji su povezali predstavnike socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja, Nacionalne službe za zapošljavanje i javnih preduzeća. Istovremeno, porodicama je pružena individualna podrška kroz više od 300 terenskih poseta, pomoć u pribavljanju ličnih dokumenata, pristupu socijalnim uslugama, obrazovanju i zapošljavanju.

Poseban fokus bio je na ekonomskom osnaživanju. Članovi porodica prošli su obuke za sticanje novih veština, a zatim dobili opremu koja im omogućava da pokrenu ili unaprede sopstvenu delatnost.

Među njima je i višegeneracijska porodica Alena Stipića koja broji sedam članova. Zahvaljujući opremi koju je dobio kroz projekat – motornoj testeri, trimeru i paročistaču – danas ostvaruje stabilnije prihode.

Ove mašine koje smo dobili mnogo su promenile život, prvo meni, a onda i mojoj porodici. Izvukli su nas iz siromaštva“, kaže Alen.

Promene su vidljive i u porodici Dušana Ignjatovića, koji je nakon tromesečne obuke dobio posao u komunalnom preduzeću.

Stvarno sam se uklopio i kolege su me prihvatile“, kaže Dušan.

Njegova supruga Zlatica završila je frizersku školu i, uz opremu dobijenu kroz projekat, planira da otvori sopstveni salon.

To me ohrabruje da mogu da guram dalje, da ne odustajem. Osećaj je kao kad se penješ stepenicama pa nikako da se popneš. I odjednom dobiješ vetar u leđa, i onda se brzinski popneš“, uz osmeh završava priču. 

Milivoje Ahmetović iz sela Joševa, koji sa porodicom broji čak 29 članova domaćinstva, među onima je koji su dobili podršku za pokretanje građevinske delatnosti.

Projekat nam je omogućio da otvorimo građevinsku firmu. Krenulo nam je bolje i živimo drugačije nego ranije. Smatramo da se neko ipak stara o nama, misli na nas i kako da nas ojača ekonomski da ne bismo celog života bili na državnim jaslama“, kaže Milivoje.

Podrška nije bila usmerena samo na zapošljavanje. Mnoge porodice suočavale su se sa nedostatkom ličnih dokumenata, problemima u stanovanju i otežanim pristupom obrazovanju i zdravstvenim uslugama. Kroz projekat su deca dobila školski pribor, podršku u učenju i dodatnu pomoć za redovno pohađanje nastave.

Od osam porodica obuhvaćenih projektom, više od 40 članova nije imalo lična dokumenta, a deca su neredovno pohađala školu. Za sada je obezbeđen pedagoški asistent u osnovnoj školi sa većinskom romskom decom u Jadranskoj Lešnici. S obzirom na to da su ovo deca iz porodica u kojima roditelji nemaju kapacitete da im pomognu, smatrali smo da je neophodno da im se pruži podrška u učenju. Danas su ova deca redovnija u nastavi i ostvaruju bolje rezultate.”, objašnjava koordinatorka projekta i porodična asistentkinja Ljiljana Ranković.

Deca su dobila rančeve, školski pribor i sve što im je potrebno za školu. Smatram da su time dobili i volju da uče, jer neko misli o njima. Danas sam bio kod direktora, pohvalili su mi unuka i rekli su da je najinteligentniji u školi. On je sada sedmi razred i ima želju da završi školu“, ponovo je ponosan Milivoje. 

Najveća vrednost projekta možda nije samo u opremi, zaposlenjima ili obukama, već u uspostavljenom modelu saradnje koji će ostati i nakon njegovog završetka. Lokalne institucije danas bolje sarađuju, brže prepoznaju potrebe ugroženih porodica i efikasnije ih povezuju sa uslugama koje su im potrebne.

Projekat nam nije ponudio samo podršku za porodice, već i za celu zajednicu. Zahvaljujući iskustvu koje smo stekli, moći ćemo da pružamo adekvatniju podršku i drugim porodicama koje se nalaze u sličnoj situaciji“, zaključuje Tanja Glišić.

Za osam porodica iz Loznice ovaj projekat nije predstavljao samo jednokratnu pomoć, već priliku da naprave prvi korak ka sigurnijoj budućnosti.