Zajedništvo donosi uspeh

„Pre nego što su krenule na PORI nisu umele da sastavljaju rečenice, pričale su neke svoje reči, nismo mogli da ih razumemo i nisu znale ništa da rade. Sada dosta znaju da govore, non-stop pričaju, ne prestaju“ kroz širok osmeh objašnjava jedanaestogodišnja Teodora, starija sestra Nike i Andree. 

Ove petogodišnje bliznakinje, danas su srećne i razigrane devojčice. Njihova priča sa srećnim krajem nije imala tako lep početak. Devojčice su prevremeno rođene, u osmom mesecu trudnoće. Posle tri nedelje zdravstvene nege u Kragujevcu zbog krvarenja u mozgu, otpuštene su kući. Kratko su mama Sandra i tata Petar mislili da je sve u redu. Sa dve godine su krenule u vrtić. 

„Verujte da tada nisu mogle ništa. One su bile totalno neverbalne, motorički su bile jako nespretne. Onda smo otišli kod pedijatra i on nas je uputio na PORI - porodično orjentisane rane intervencije. Ja sam dva sata provela sa koordinatorom. Prosto mi je bilo neverovatno da neko pita šta je to što mi želimo, kako mi mislimo da bi trebalo da se radi sa detetom“ kaže Sandra. 

Nika i Andrea su prva deca u Kraljevu koja su sa svojom porodicom ušla u PORI program. Sa njima je na putu napretka od početka bila Jelena Mrvić, pedagoškinja, koordinatorka Razvojnog savetovališta u Domu zdravlja Kraljevo i primarni pružalac podrške u PORI programu. 

„Pružamo maksimalnu podršku deci i njihovim porodicama kako u Razvojnom savetovalištu, tako i u kućnom okruženju i vrtićima. Više roditelj ne čeka ispred ordinacije svoje dete nego zajedno sa terapeutom učestvuje u radu postavljanih ciljeva, strategija“ kaže Jelena. 

Objašnjava da u prostorijama Razvojnog savetovališta u Domu zdravlja Kraljevo i deca i roditelji zajedno sa terapeutom rade vežbe, na primer za motoriku. U kućnom okruženju radi se mnogo više.

„Tamo gde roditelji smatraju da dete nije razvilo, na primer, veštine da odlazi samo u toalet, da se bavi oblačenjem, svlačenjem, zajedno odlučujemo koje ćemo strategije da primenimo i onda na licu mesta, u kućnom okruženju, i roditelji i terapeut i dete, učestvujemo u toj vrsti strategije kako bismo ostvarili cilj. Najčešći zahtevi od roditelja su da se deca samostalno oblače, svlače, da peru ručice sami, da peru zubiće“ kaže Jelena. 

PORI (porodično orjentisane rane intervencije) je program koji se u Srbiji primenjuje od 2019. godine. Podrazumeva podršku u kućnom okruženju, vrtiću i Razvojnom savetovalištu porodicama dece do 6 godina, koja imaju razvojne rizike, teškoće i smetnje. Sada se uz podršku UNICEF-a Porodično orjentisane rane intervencije šire u druge manje opštine kroz program „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu”. 

„Ovo je fantastična prilika da roditelji budu uključeni, da od samog početka ceo tim bude upućen ne samo na dete već na porodicu, gde se radi na osnaživanju porodice. Posmatraju se deca u prirodnom okruženju, gde se ona osećaju najprirodnije, i gde je mislim najlakše deci da nauče neke nove aktivnosti“ kaže mama Sandra. 

Sestra Teodora hvali se da su njene sestre, od kada su uključene u PORI program, dosta toga naučile sa njom, imitirajući je. 

„Ja se sa njima uvek igram. Od mene su videle kako postavljam sto, kako perem ruke, kako nameštam krevet. Sad znaju same da se oblače, da nameštaju krevet, same da se obuvaju.  Znaju same da uzmu da čitaju knjigu i da crtaju jer im više ne treba pomoć oko linija. Ja mogu sa njima realno da radim sve, da izađem napolje, da se šetamo po parku, da vozimo trotinet“ objašnjava Teodora.

PORI podrazumeva da se sa svakim detetom radi po individualnom planu, u skladu sa njegovim potrebama i mogućnostima. To je, smatra mama Sandra, mnogo doprinelo napretku devojčica.

„Sada one imenuju sve predmete, radimo na sastavljanju rečenica. Voze trotinet, penju se, skaču, znaju da pišu slova,  znaju da crtaju jako lepo. Ranije toga nije bilo, tako da mislim da su baš dosta napredovale za ovih godinu dana“ kaže Sandra. 

Tata Petar je uključen u sve aktivnosti u porodici. Tvrdi da je napredak vidljiv svakog dana. 

„Znali smo, na primer, da ako traži vodu ode do česme i pokaže prstom, sad kaže daj vodu, daj jaje, hoću da jedem, gladna sam, hoću sladoled, hoću čokoladu. Kad smo ranije išli kod logopeda, na primer Nika se bunila, nije htela da uđe. Ovo sa Jelenom doživljavaju kao da je sve prirodno. Nijedna od njih se ne buni kad dođu Jelena i Gordana logoped. Doživljavaju ih bukvalno kao članove porodice“ kaže Petar. 

Jelena je posebno ponosna na porodicu Pešić jer Nika i Andrea pokazuju napredak i van kuće, u vrtiću.

„Devojčice su uključene i u vršnjačku grupu gde su naučile interakciju sa drugarima, gde učestvuju u svim aktivnostima. Devojčice apsolutno nisu bile samostalne u oblačenju, u držanju pribora, u obavljanju higijenskih navika. To su sve savladale ovim programom“ objašnjava. 

Jelena sa stručnjacima i saradnicima iz Kraljeva i drugih gradova razmenjuje iskustva o PORI programu, a u Razvojnom savetovalištu često organizuje radionice za kolege i roditelje. 

Trenutno je u Kraljevu u PORI program uključeno 8 porodica. Zbog pozitivnog iskustva i napretka koje je ovaj program doneo deci i njihovim porodicama, Jelena poziva sve roditelje da se prijave. 

„Poručila bih da ne odustaju, da se obavezno u svojim mestima ako postoji Razvojno savetovalište ili PORI, što pre obrate, videće kakvu će podršku dobiti kako za njihovo dete tako i za njih. Što kažu roditelji, kada vidimo napredak za kratko vreme onda smo još više motivisani da pratimo, da budemo učesnici i da budemo kreativni u ovom programu“ kaže. 

Do sada je u PORI program uključeno preko 3.500 dece i njihovih porodica iz 15 okruga u Srbiji, a ove godine, uz podršku programa „PRO - Lokalno upravljanje za ljude i prirodu”, PORI se širi u još 6 okruga i preko 20 manjih opština. Cilj svih partnera je da ova dobra praksa dopre do svake porodice dece sa razvojnim teškoćama. 

I mama Sandra i tata Petar hrabre druge roditelje da budu uporni i da se ne stide da zatraže podršku. 

„Poručila bih da se ne plaše, da budu hrabri. Kada naprave taj jedan korak ja mislim da će biti prezadovoljni i presrećni što su uopšte došli do tog programa, do PORI-ja. Sad se bolje razumemo, bolje poznajemo svoje dete. Kroz ovaj program smo se nekako i upoznali. I nekako smo više upućeni jedni na druge“  kaže Sandra.  

Za tatu Petra program je podjednako koristan i deci i roditeljima -  Andrea i Nika su na dobrom putu da ostvare svoje pune potencijale a porodica je značajno poboljšala funkcionalnost i kvalitet života.  

„Nisam više ni psihički stegnut. Pre toga sam se jako uplašio, bio sam jako nervozan. Savetujem druge roditelje koji imaju problem – problemu moraju stati na put. I da se što pre jave da bi svojoj deci pomogli u razvoju. Ja sam prezadovoljan što se tiče programa i mi i dalje idemo u PORI, i ići ćemo do prvog razreda“ kaže Petar. 

Priču porodice Pešić možete pogledati i na video prilogu dostupnom na sajtu programa PRO.

Program „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Srbije, a uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.